Ljudi, život i smrt.

Danas je jedan dečko iz moje škole izgubio život. Nisam ga poznavala, niti sam ga ikada pre videla. Nisam mu znala ime, a ni on moje, a školovali smo se zajedno, bili smo ista generacija, delili smo poznanike, prijatelje, profesore i zgradu.

Drugarica mi je pokazala njegovu fotografiju. Imao je čudan osmeh, pun života, nade i radosti, smiren, iskren , u neku ruku stidljiv i drugačiji od svih drugih koje sam videla. Samo to sam zapamtila.

Plač se prolamao kroz jecaje, jecaji su rušili zidove, a zidovi su zatrpavali žive ljude.

Lica prijatelja iz odeljenja i profesora  bila su unakažena bolom.

Tog bola ljudi su često nesvesni, misle da nemaju empatiju, da su nedodirljivi i da ne mogu da se saosećaju, ali kada smrt zakuca na vrata i kamen zaplače.

Kada nestane jedan život, ljudskost se probudi iako je bila dobuko uspavana  negde u nama. Makar na kratko prodžara varnice, a onda kada sve prođe ona se vrati u duboki san na koji je navikla.

Ovaj događaj naveo me da razmišljam na ovu temu. Mene je naterao da se zapitam…

A da li ste se vi nekada zapitali ko su ti ljudi oko vas, naizgled nevažni? Da li njih nešto muči, kakvi su njihovi problemi? Ta komšinica Jela koju srećete u pekari, koja kupuje samo hleb jer za drugo nema novca… Ili vaš advokat Marko… Ili Anka, stara penzionerka… Ili onaj mladi dečko koji se bije po kladionicama… Svi oni koje slučajno srećete, svi oni kojima nekada u prolazu kažete “zdravo”, prijatelji vaših prijatelja, poznanici vaših rođaka… Šta vi zapravo znate o njima?

Da li svi mi, mali i beznačajni, neprimetni drugima, posle smrti dobijemo večnu slavu ili večni zaborav?

Da li svi mi dobijemo na značaju tek nakon što nas stave u kovčeg i crna zemlja proguta?

Onda sam shvatila koliko smo mi ljudi zapravo nevidljivi, mali, mizerni i nevažni. Deluje kao da je život bio nebitan, a smrt je iznenadno bitna.

Danas je jedan dečko iz moje škole izgubio život. Nisam ga poznavala, niti sam ga ikada pre videla. Nisam mu znala ime, a ni on moje, a školovali smo se zajedno, bili smo ista generacija, delili smo poznanike, prijatelje, profesore i zgradu.

Anđela♥

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s