Duša.

Umrla je. Umrla je i zauvek me napustila.

Evo i sada, dok čekam svoju presudu, vidim te doktore u belim mantilima trče joj u pomoć. Te uspomene trče ka njoj sa elektrošokovima da joj povrate život. Žele strujom sećanja da je ožive.

Ali prekasno je. Umrla je… Mrtva je moja Duša.

Razočarala se ta Duša mnogo puta. 

Razočarali je ljudi, zbog njih je krvarila. Harali po njoj, a ona im je sve dopuštala i sve im halalila.

Držala se Duša dok su joj svojim podlostima i zlobom drugi pravili rane, ona ih je ušivala. Ušivala dobrotom, ušivala smehom, ušivala radošću… Ali nikada ih nije zašila. Šavovi su pucali, rane krvarile, disala je teško.

Barem je još uvek disala.

Ali onda sam moju, već ranjenu, Dušu razočarala ja. Razorila sve svoje principe, predala se pogrešnim stvarima, zaboravila obećanja, uništila svoje snove. Sve što je sa mnom gradila godinama, nestalo je u trenu.

Htela sam da joj pomognem, pozvala sam hitnu pomoć, reanimirala je na licu mesta, ali i tada je izgledalo da neće dugo. Doktori su rekli da je to bio duševni udar. Duševni udar uvek je smrtonosan.

Cepkali su moju Dušu mnogi, ali samo sam ja uspela da je pocepam. Gledala sam kako umire i zatvara mi vrata svoga raja.

Sada ponovo pred svevišnjim i pravednim sudijom pričam taj svoj greh, koji nikada neću okajati. Đavolji advokati pokušavaju da me odbrane i spasu kazne za strašni zločin.

Šta je oholi zatvor za mene sada?  Zatočila sam ja sebe na mnogo gorem mestu. Ne zovu ga zatvor, već život.

Opužnica za ubistvo? Optužila sam ja sebe na mnogo gore od ubistva. Optužila sam sebe na svaki novi bolni uzdah u telu bez duše.

Da robijam i da me stavljaju u isti koš sa drugim zločincima strahom, besom, mržnjom? Strah, bes i mržnja za mene nisu zločinci. Zločinci su ljudi, a sa njima sam drugovala ranjavajući njihovom zlobom svoju jadnu Dušu.

Nema kazne za moje grehe. Kazna meni sam ja.

Eh, što nisam sa Dušom umrla? Spasila se duša, otišla na bolje mesto.

 

Ovaj tekst napisala sam u jednom od svojih napada inspiracija pre par meseci, u danu u kome sam se osetila neizmerno razočarano sobom i drugim ljudima. Ne mislim da je najsjaniji, ali imam potrebu da ga podelim na svom blogu kao deo mene. Moja Duša to zaslužuje.

Drugima ne možete da zabranite da povređuju vašu Dušu, ali sebi nikada to nemojte da dozvolite.

U nadi da je vaša Duša spokojna sa vama,

Anđela

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s